četvrtak, travnja 19, 2007

Život u Zagvozdu 2

LITNJA ŽEGA II DIO

Prošlo dva dana a Mare ni čut, sila Jurka pod kosteju i gleda, neiđe Mare pa se prosto zamislila.Naišlo niko dite a Jurka ga zovne…ej mali, nu dođider, dat ćeti baba šaku oraja…doša mali a ona će: aj lipi moj poslušaj me, otiđi doli u babe Mare i reci njoj da dođe na pijacu…otrča mali odma, a Jurka onako žvrljasta, gleda oće li se njezina druga pojavit…Jurka je bila dobra žena , bila je puna šale, rekli bi judi, bila je nađavla …
Dolika iza čoše pojavi se Mare, stavila ruke na guicu pa će korak za korakon, gleda je Jurka i veli: ki da si sudac, šta se vučeš, a šta je Mare…jesi oladila….Muči Mare i gleda je, ma smislila je ona čime će umirit Jurku…a jesan, oladila san se a bogme ćeš se ti dobro ugrijat…Jurka će: Ajde đavlu, sidi tuten beno, šta ti je, jučer san do iza visti sidila a tebe nigdi….gleda je Mare lukavo pa će: jesi, jesi, škijila san ja doli iza čoše i rekla usebi…sidi beno, neće Mare doć….
Jurka uvik spremna na pizdarije počme, ali malo će osebi prije: Mare oni moj beno jučer nalijo blesu, ma da se zeru sagejo, odnjo me đava oko mu se nebi prililo iz njega…ja ženo zeru legla i čujen ga, kašje doli u konobi, zoven ti ja njega, a on ni muhajet…nije mi đava da mira pa ti sađen dolika, ma imala san ti šta vidit…ki magarac se izvrnijo prikon skale a bukara puna vina, đavle kapi nije se prolilo….Mare moja da ti je to bilo vidit…gledan ga ja i mislin…ma šta ću Bože sunjizin…zoven ga ja…aj bolan diži se, di si tute lega… ma nisan tila vikat jerbo me stra da ne pobisni…neče ženo moja janci da me sluša, a jatiga uzmen onu bukaru , itnen je priko konobe i kažen: odnjo ti ga đava dokapi, neš ga više lacnit svete mi Jurke!….Mare moja, kad je on vidijo šta san napravila ,diže se ki oparen, uvatijo se zida i pravo ti ga ukuću…davno san ti ja to tribala napravit, a eno ga danas, ni kapi nije popijo, mučin ja, muči on…Gleda je Mare puna čuda: ma šta pričaš jadna nebila…dobro došlo Mari da Jurka priča omužu, sad njoj prilika da je pošteno bocne…..tvoj čovik je ki kruv dobar, Bog ti sačuva moga pokonjog, kad bi se on ulijo, nema toga da mu štagod uskratin, ujme meni…vas bi pinijo…
…nego Jurka, nu da te nešto pitan….palo meni nešto napamet…rečeš ti da san skroz pobenavila…Gleda je Jurka ki da je znala šta će Mare pitat….
Mare će: sičaš se ženo moja kad je tvoj ono vodijo kravu pod junca?......ha,ha,ha…krava se vratila sama kući, a tvoga bika nigdi, dovela ga zora kući…biće jadan nigdi lega da ubije oko!…..nasta muk, a Mare nije digla glavu da pogleda Jurku jerbo je znala da će ova pobisnit….Ajde Jurka šta si zanimila…selo svašta priča…kaže Mare kako bi prikinila njezin muk….
Diže se Jurka pa će Mari….sićan se, sićan, ma se vratila i krava i ¨bik¨kako ga ti zoveš….šta je beno…oli ti je dva dana tribalo da smisliš čimen ćeš me ubost….šta si se uvatila moga čovika….oči Jurka iskobejila na Maru ,a lice njoj ki žera….okreni se i ode….

Julija Stapić Katić

Nema komentara: