Život u Zagvozdu 1

Litnja žega
Sedandesete , bile su gadne vrućine, kad bi iza podne udrijo zvizdan nisi moga disat a kamoli štagod radit. Judi su se dizali ranon zoron da bi do deset ujutro mogli vratit se kućama, beštiju bi se spratilo u tor, šta god bi se prizalogajilo i malo prileglo.U selu je bila jedna velika kosteja, imala je grane slične kišobranu, bila je tliko velika da je ispo nje moglo stat stotinu judi, judi su to misto nazvali pijacon….Jedno popodne otišla Jurka da se odmori ali od žege sunca oka nije sklopila, digla se i drito isod kosteje, sidila tako sama samcata uru vrimena, odrišila šudar, raskopčala bluzu i ladi se, a vitra ni za lika.Vidi ona odozdal iđe Mare, sva se uspotila….viče njoj: Ej…Jurka… ma šta je ovo ženo moja, živit nemereš, sve mi ćići u ušiman…eto ti ga lipi đavle….Na to će Jurka:ajde, ajde makni se su toga sunca, beno jedna…opalit će te u time….Mare i Jurka bile se druge od ditinstva, uvik su imale o čemu razgovarat, a znale su dobro i ogovarat ostale u selu…Sile su na kanem, raširile traverše i počele: a a a… ženo moja, koji je ovo đava, sve će se spržit, kamen puca, moreš na njenun jaje ispeć…nećeš moja Jurka liznit kapi vina ove godine, viruj ti meni, reče Mare nako isposebe….Ajde Mare bogoveti, briga đavla za lozan i vinon… ko da ga ja pijen, imat ću više mira su onizin mojin benon , gledan ga svaki dan su bukaron, ko da je ženo moja na ringišpilu, amo, tamo, samo toči i toči, ma digod se upitan, đavla popijo di mu more više stat….niki dan mi dozlilo pa san mu rekla: odvest ću ja tebe u živčanog doktura, živu si me pojijo više sutizin pićen…ahohol ti je možđane pojijo…a on me gleda… i vidi čuda, muči ka zaliven, janciga riči iz njega…Sluša Mare Jurku pa će njoj: ajde ženo moja, nema ti tute lika, pusti ga, pijo je i moj pa eno ga danas kod Križa, a lipon san mu govorila, smanji malo, neće ti ga niko odnit….e, da me je kojon srićon sluša…ja ti jadna…crna kukavica….dica ošla i evo me, sama ka pas….Jurka, nu da te pitan, ma niki dan je došla mala Ive, đavla mala, curetina je naresla….ma jesi li ti vidila ženo moja na šta ona liči…a a a, đava njoj mater odnjo, vidi li ona to dite….donila meni niki kolač i kaže mi:baba Mare, ovo ti je mater poslala…a šta je, je, nema se šta reč,dobri su oni preman meni… očinjeg mi vida …mene je brte bilo sramota gledat tu malu…ispale njoj cice gori, a pupak gol golcat, na njon nika suknjica, ma more se i guica vidit ženo moja….Jurka je gleda čudno pa njoj veli: a luda li si, to ti je nika nova moda, ko ti je kriv šta si stara pa ništa ne razumiš…Mare juta ka pas: ajde beno jedna, oko san stara nisan čorava…rodila san šestero dice a moj pokonji nije mi golo kolino vidijo, o o o… Gospe moja, šta je ovo, doša đava među svit i sve pobenavilo pa i ti Jurka moja, skroz si benasta….Volila je Jurka podbadat Maru pa bi se slatko nasmijala….Mare, nijeti kažeš vidijo gola kolina! …ha,ha,ha….nosila si vuštan ,a ispo vuštana ja znan da nisi imala mudante, šta će ti unda gledat kolina…ha,ha,ha...Pobisnila Mare, uspravi se i reče Jurki u lice: je, nisan imala mudante…ko ji je unda ima…ko ji je moga dat, unda su bila druga vrimena, a ja ti govorin šta je sad…beno….Jurka se dositi: a a a… Mare, ja san imala pumparice i njizi san nosila, uvečer skini i operi a ujutro obuci i tako jedne te iste uvik….Mare je gleda sva zajapurena…je, je…odnjo đava tebe i pumparice, kad odaš sve ti se pletu oko vuštana, boje je bit brez njizi….Diže se jutito i ode, a Jurka u smij…dobaci njoj: ….Mare, nu vrati se amo…di ćeš, nu nešto ću ti reć….Ode Mare, ne bi je ispuške uvatijo….
Julija Stapić Katić