Zagvozd u suzi mojoj

Užgalo vrime u meni plamen
u duši gori ditinstva put,
gore u škripu
smokva i kamen
i vidnograd stari
dugo netaknut.

Cvili u meni prošlost rana
plamen je liže
iz srca mog,
o, grudo moja
razigrana
za sebe je tebe
stvorio Bog.

Užgalo vrime svitlo nemoći,
utrnilo snagu mladosti snene
o, kraju moj lipi
kroz mene kroči
pa zadrači mladost
i uspomene.

Julija Stapić Katić, kolovoz 2009.