Litnja žega - 4.dio

Ajde Jurka,uzmi jačermu za pod guicu i dođi amo pod kosteju….vikne Mare sčoše …jedva se usplentrala dolika iz komšiluka, ubije jadnu cukar pa na nogan nemere vele odat….promrmjala ki mačka kad prede sebi u bradu….đava ti sriču odnjo oš me puščat više…..umelo je u mladosti, vas život ki da su ga đavli ziđali, nevajan i gotovo…..Pogleda nako isposebe i vidi Jurku…etote lipi đavle, kažeš da nemereš a ti ki lepurica, ja ti jadna, jedva san dopuzala….Jurka nako đavlija osebe, ma uvik je bila za niko berekinjanje…Šta je Mare, oli ti je pala sila? Moli Bog za Gaću šta ne odaš po ononzin stinan, doveja ti je asvalt pa sad moreš gazit kud te voja….nasmija se Jurka jer je znala da će Mari skočit tlak prikon trista ….Ajde beno…odnjo đava tebe i njega, vele je mene briga za asvalton, ma da je sad ozlata šta mi vridi kad ti jadna ne mogu ni do klozeta…reče njoj Mare tužnin glason…Jurka, nisan gledala kliko je uri, ima li četri….malo san se naslonila da mi priđe priko oka san, ma nemoreš zaspat ženo moja…Jurka je gleda i vidi da Mari nije pravo reč dobro….je Mare, ima ijače od ćetri, ošlo je sunce daleko iza Bijakove oli nevidiš… nego šta ti je danas…nisi mi sva svoja, priupita je, nako malo začuđeno….Aaa, meni, jeli, kažeš, šta mi je…šta će mi bit, dodijalo mi više, mučin se ki stari pas, nit moreš odat nit moreš lajat nit moreš jist, ni živit nemogu..eto ti šta mi je…Legla malo ki žena da se zeru smirin kad ono klapa li klapa…dižen se do ponistre i gledan…ma te lipi đava odnjo šta si….a dolika ispozida Jure, skinijo se ženo dopasa i ori niki zid, uzejo mašklin pa udri, unda uze macu pa ošini po stinan…slušan i gledan, ka odjednon razbisni se i viče….pucaj veseje ti đava odnjo…pucaj…ja ili ti…ma niko će puknit danas….vrca stina a on ki da je pomanita, vas u goloj vodi i to po onon zvizdanu….a jatiga sa ponistre njemu….a Jure, miči se sutoga sunca, đava te manita odnjo…, ma šta nedaš sebi mira pusti bolan mene uvu uru na miru….okrene se ženo moja, pogleda me i izdera se…šta je beno, ko te dira, mrš ukuću a mene pušči na miru, nema ti nevista pa si se mene uvatila….….a Juka moja kad mu dica dođu, jedva koraca, reka bi čovik, past če svaki čas sunogu…jadna dica se razlete te kumpire sade, kopaju, te loze te drva, da čača ima šta ložit, ma janciga mu sve iscipaju i slože ukuću, a on..ma jesi vidilila stara kenjca..a..a..a….Odnjo me đava oko bi mu više išta rekla, ma straj me bilo, odnit će ga đava dolika priko glave, svratat će beno dolika prikozida pa šta će unda… manitaš…..Jurka jedva doriči došla pa će ….oli se nisi dozvala pameti dosad….brige đavla, neka padne, iman ja ukući nakog, šta ti vridi govorit išta, ja mu kažen, ajde beno, a mene ne zovi kad zalegneš, ma ničašu vode neću ti donit, odnjo ga đava i kad bi lega ja bi opeta mu prišla a miljun puta me ugriza za srce….Mare je gleda i u smij….jurka izbečila oči…šta je beno, šta se ceriš oti cukar ti je plenija guicon na time , aaa, ma nije Jurka nego san se sitila Jure, nu rečuti, jedan put dolikan ispod ceste u mojin lozan ja ti podbirala, gori povrj Jure ti podbira svoje i nije ti on mene vidijo ženo moja, gledan ti ja njega, naložijo vatru pa ti namistijo kamenje oko vatre i stavijo gulaš, znaš oni u važu na kamenja da ga ugrije, ka u nika doba puče nešto, ja se popela na zidić da boje vidin, u zraku leti ništa,ma pripala san ti se ženo, a Jure kune lu kune, a beštima, ni jedan svetac nije gorika osta, sve ji je skinija ženo moja, a poklopac Isusov, a papuču Isusovu, ma nemere mi past napamet više koje su to beštime bile, ajme majko, ma beno ti nije otvorijo škatulu nego je nako stavijo navatru, dakuče đavlu nego puknit…Jurka se zakocenila o smija, a bene ludoga naki mu je i čača bijo, tako kažu…bijo lud i gotovo, moja jetrva je kazivala kako je jedanput njenoj kenju uvalijo užgan duvan u uvo, kaže da je kenja trčala ki bisna i da su je našli lipon u Brelima, a Matinu mulu je veza čikare za rep pa ga noću pušča kroza selo, judi su popa zvali jer su mislili da noču đavli odaju selon, dakuće, čikare klapaju prikon stina, a noć i gluva doba nisu za berekinanje. Jurka se ošine rukon po traversi, u ženo moja uščipnilo me, ma koji je to đava, ajme meni, kad ispo traverše izleti obad, onoga ti boga kliki je, diže se Jurka ali obad ode, nemoš ki čejade ni sidit a da te sotona nedira, mrmjala je i namiščala kotulu pa priko nje plesirku scnu.
Mare je gleda pa veli, Jurka, vaja će kravi dat jist pa je pomust, ima zera surutke od jutros pa ću dvi čikare mekinja zamišat i gudinu odnit ma ti se nemogu verat više priko klanca, noge me nešlušadu... evo... bome san i gladna, mesa neman, đavlu briga zanjizin, ma ja ću ti zeru sataraša šta je ostalo od užine i vrcon u posteju...Jurka će...e, meni ženo meso dodijalo, oni moj beno, kad nema mesa neče jide, kad skuvan zeja, kaže to prasad jidu, kad skuvan manistru kaže, đavlu ti i ona ko će ti je jist, a unad šta ću, ja ti njemun meso, a sebi ništa lakše, mislila san zakalat tele tamoka ujesen, pa zeru prodat, neće ni čut, sve će on satrat, đavla izijo, ma neka mislin ja, daću zeru dici, nek on bleji...ajdemo Mare ča, ujutri oko bude zeru vitra tamoka iza čoše izvijala bi ono vriču ječima pa ću ga spremit ubavul, meni je on lip, jatiga popržin i samejen, eno njiman sva kava, a jati najvolin ječim, aj dišse, ajmo dat beštiji jist dok se vidi, vaja imeni zatvorit kokoši, lisica ima sričujin đava odnjo....Mare je gleda i laganin koracin će zanjon, iđe ona pa se misli, nije bocnila Jurku pa joj se prosto neiđe još kući....Jurka, ma jesi vidila onoga obada ženo moja, kad je izletijo ispo tvoje traverše oči su mu bile pune suza,ha,ha,ha,ha, Jurka se okrene i pogleda je... šta je beno...nedati đava mira, ti moraš žicnit i gotovo, ode Jurka,a Mare niz ulicu smije li se smije.
Julija Stapić Katić